blogovanje

ELEMENTI MARKETINGA KROZ ISTORIJU FILOZOFIJE - Igra senki

12.01.2017
0

Seriju priča u kojima analiziramo elemente marketinga putujući kroz istoriju filozofije vodiću hronološki. Datumi nas bacaju prvo u kolevku filozofije, staru Grčku.

 

Stari Grci su provereni mudraci koji te mogu inspirisati na 1001 način. Agencije slušajte sada vrlo dobro kakvu strategiju je imao Tales.

 

Tales je bio veliki mudrac, filozof prirode, bogat čovek ali i veliki zanesenjak. Sugrađani su govorili kako traći svoje vreme filozofijom i da se okrene biznisu. Takvi komentari posebno su ga smarali, te je rešio da jednom zauvek svima začepi usta.

 

Naime, Tales je posmatrajući nebo shvatio da će naredna godina biti vrlo pogodna za uzgajanje maslina iako je trenutno bilo dosta padavina. Rešio je da kupi što više presa za pravljenje maslinovog ulja, koje su u tom trenutku bile ispod svake cene (zbog pomenutih padavina). Već pogađate, bio je u pravu, naredne godine masline su bujale Mediteranom a on je bio čovek koji poseduje gotovo sve prese za pravljenje maslinovog ulja u čitavom polisu. To je debelo naplatio prodavajući prese 4x skuplje od svoje nabavne cene. Ipak, brzo se smorio i napustio taj biznis govoreći da filozofima nije mesto u tokovima krupnog kapitala.

 

Tales nije glavna tema ovog teksta, već samo primer koliko su Grci bili vešti majstori onoga što danas nazivamo marketing strategijom i konsaltingom.

 

Tema je Platon!

 

Svi znate (makar iz skandinavke) da je Sokrat bio Platonov učitelj, a Platon Aristotelov. E sada sigurno dosta vas zna i da je Platon sastavio delo Država gde postoji čuveni mit o pećini u kojoj plešu senke mnjenja! To će biti tema ovog članka.

 

Platon kaže; zamislite ljude koji ceo život žive duboko u pećini, okovani i licem okrenuti prema zidu pećine tako da nikada ne mogu da se pomere. Iza njih gori vatra ispred koje stoje razne figurice, čije senke padaju na zid pećine i upravo te senke vide okovani ljudi, čime one predstavljaju celokupno njihovo znanje o svetu. Sve što pećinac vidi su senke, on nikada nema uvid u pravo stanje stvari.

 

Ko bi učinio takvu svirepost? Ko bi „prikovao“ ljude ispred pokretnih slika koje su puka simbolika i mnjenje? Pokušavam da vas navedem da shvatite da sada pričam o TV aparatu, ne znam da li sam uspeo.

 

Svi smo naterani na konzumiranje ponuđenog sadržaja kroz kanale marketing komunikacije – hteo ne hteo moraš da ih gledaš, a opet uloga tih poruka je da oblikuju tvoje ponašanje i verovanje. Sada vam je jasno zašto smatram da smo svi mi pomalo pećinski ljudi kakve je Platon opisao. Čak iako se baviš marketingom i znaš da ne postoji suštinska razlika između proizvoda koji se reklamira i onog koji se ne pojavljuje na kanalima komunikacije, ipak okružen si brendiranim stvarima (LOL ako imaš bar tri bendirana proizvoda sada pored sebe potpuno si pećinski čovek).

 

Vratimo se na „pećinca“, šta on zatim radi u mitu o pećini?

 

Glavna tema platonove pećine je izlazak iz nje. Platon priča o liku koji se oslobodio, teškom mukom izašao napolje i pod svetlom sunca stekao uvid o tome kako izgleda stvaran svet. To je lik koji je izašao iz sveta mnjenja direktno u realnost. Platon bi smatrao da je to čovek koji treba i ostale da ubedi da učine to isto jer je to očigledno ugodna pozicija svakome ko do nje dođe.

 

Zamislite kako bi u našoj paraleli mita o pećini sa marketingom izgledao jedan pećinac koji želi da pobegne iz pećine. On bi morao da ugasi TV, diskonektuje se sa neta, gleda u pod dok ide ulicom, kako ne bi upijao svuda oko sebe poruke plasiranja robe. Da li bi taj čovek bio srećan i ubeđivao i ostale da učine to isto?

 

Teško, u savremenom dobu se nešto promenilo – ili pećina ili sama realnost.

 

Ovaj tekst koji je kratak onoliko koliko je to bilo moguće, želim da zaključim mišlju da bi Platon danas imao mnogo šta da prigovori samoj ideji marketinga, ali to je čovek koji je u toj istoj knjizi kritikovao demokratiju, pa vi sami ocenite da li ćete se složiti sa njim ili ne.  




Povezani članci




Komentari

0

Ostavite komentar

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *